Српске аутохтоне сорте грожђа: Историја, региони и профили укуса

Србија је један од ретких кутака Европе где истински локалне сорте грожђа још увек цветају. Ове лозе су преживеле царства, филоксеру и социјалистичке задруге, а данас покрећу нови талас награђиваних балканских вина. Испод је концизан водич кроз најважније аутохтоне сорте грожђа, њихово историјско путовање, регионе где се истичу и укусе које можете очекивати у чаши.

Историја. Писани записи датирају из 14. века у повељама кнеза Лазара. До филоксере био је доминантна црвена сорта у земљи.

Где расте. Жупа (Александровац), Три Мораве, Нишава-Топлица и Шумадија све гаје значајне засаде.

Стил вина. Средње тело и сочност са нотама киселе вишње, шљиве и дивљег биља, свилени танини и живахна киселост. Као розе се претвара у јагоду и суво биље.

Занимљивост. 14. октобар је званично Дан Прокупца. Многи произвођачи сада експериментишу са целим грозд ферментацијама и старењем у амфорама.

Историја. Локални клон Мускат Блан а Пети Гран, вероватно уведен монашким мисијама у 17. веку. Име долази од тамјан—"кадило."

Где расте. Жупа, Нишава-Топлица, Три Мораве и Фрушка Гора.

Стил вина. Експлозивне ароме бозе, кореs наранџе, босиљка и меда држе се заједно живом киселошћу—често винификовано потпуно суво.

Занимљивост. Тамјаника је популарна основа за српска пенушава вина традиционалним методом; наранџаста вина са дугим контактом са кожицом су честа у Жупи.

Историја. Именована по средњевковном граду тврђави Смедереву. Римски аутори помињу Витис Смедеревензис гајену овде пре две хиљаде година.

Где расте. Београд-Шумадија појас, Дунавска равница и Тимок/Неготин област.

Стил вина. Лагано тело, скоро "алпско": зелена јабука, бела бресква и слан, минерални завршетак. Често се меша да подигне свежину.

Занимљивост. Чини окосницу већине класичних српских пенушаваца, старених до 24 месеца на талогу.

Историја. Укорењена у малим породичним парцелама Тимочке долине; име потиче од старословенске речи за "гримизно."

Где расте. Неготинска Крајина, Тимок и Бор.

Стил вина. Дубока гранат боја, свилена текстура, купина, суха шљива и љубичица. Локални бондари често користе багремове бурета за сазревање.

Занимљивост. Традиционално су се интензивно пигментисане кожице користиле за бојење бледжих вина—па чак и тканина—"за боју."

Историја. Створена 1975. године од стране Института у Вршцу (укрштањем Смедеревке × Рајнски Ризлинг × Пино Ноар блан). Добила је званично одобрење за садњу 2012.

Где расте. Шумадија (Орашац и Опленац), Фрушка Гора и Пирот.

Стил вина. Лимун и маракуја преко нежног зрнастог подтона; богатија од Смедеревке али још увек светла.

Занимљивост. Морава подноси оштре зиме и гљивичне притиске, што је чини миљеницом органских узгајивача. Пет-нат верзије су у порасту.

• Жупа (Александровац). Крашка брда, врућа лета и велике дневно-ночне осцилације; најбоље за Прокупац и Тамјанику.
• Фрушка Гора (Срем). Лес и лапор изнад Дунава; дом Мораве и ароматичне Тамјанике.
• Три Мораве. Алувијална земљишта дуж Западне, Јужне и Велике Мораве; одлична за Прокупац и Смедеревку.
• Неготинска Крајина. Континентална клима над кречњаком и шкриљцем; упориште Багрине.
• Шумадија/Опленац. Кречњачки платои са хладним ноћима; све више се саде Морава и Смедеревка.

1. Прокупац са пиротским качкаваљом појачава чистоћу црвеног воћа и меке танине.
2. Тамјаника и бела риба или сашими—цветни мускус среће деликатну текстуру.
3. Смедеревка у пенушавој форми је врхунски аперитив за кростине са сиром.
4. Багрина лагано охлађена (15 °C) уз јагњетину са роштиља истиче њене љубичасте ноте.
5. Морава сур лие се држи против мирисних азијских јела.

Српске аутохтоне сорте грожђа нису релик већ покретачка снага иза модерне винске ренесансе земље. Оне омогућавају свакој регији да говори својим акцентом и позивају пијаће да истражују непознате укусе у аутентичном културном контексту. Тако на вашем следећем балканском винском путовању, закажите заустављање у подруму који точи Прокупац и Тамјанику—можда ћете поново открити Србију, чаша по чаша.